Манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Године 1811, на Видовдан, када је завршена манастирска црква, у њу су пренете мошти светог кнеза Лазара.
Оснивање
Као и код већине фрушкогорских манастира прошлост манастира Раваница у Врднику остаје нејасна. Први податак о њему долази из турских докумената где се у попису из 1566. године наводи његово имање и одређује сума од 3000 акчи за његов откуп. Монаси из манастира нису успели да сакупе потребну своту па су се, плашећи се турске освете, разбежали на све стране. На сву срећу појавио се један мештанин Купиника (Купинова) по имену Пејо који је исплатио Турцима тражени износ.
Тешко је рећи када је манастир стварно подигнут. Сигурно је једино да је основан у времену између краја XV и почетка XVI века. Будући да се не зна време његове градње то се још мање зна ко га је саградио. Сачуване су поред Лазарове даровнице (која се не односи на тај манастир) и две хрисовуље, који се дали 1687. и 1702. године кнезови Влашки, Јован и Шербан. Део је то старе архиве, коју је оставио патријарх Арсеније Чарнојевић за време велике сеобе Срба.
Црква и конаци су били веома примитивно грађени — од плетера и дрвета које је облепљено блатом. Но, то је било довољно да манастир буде оспособљен за своју свету мисију у наредним вековима. Како су монаси из Раванице са собом донели и све оне драгоцености које су успели да извуку из свога манастира, посебно мошти кнеза Лазара, то се и манастир у Врднику од тога доба почео звати Мала Раваница.
У то време манастир је био сиромашан, па су врднички монаси често путовали у Русију тражећи материјалну помоћ. Ипак, временом, највише захваљујући томе што су у њему биле смештене мошти кнеза Лазара, манастир је примао све више посетилаца, а и новчана помоћ је била све већа.
По попису фрушкогорских манастира из 1753. године види се да је црква од камена назидана у знаку крста, са сводом од цигле и покривена шиндром од храстовине. Била је кречом окречена (значи није била живописана), а ни иконостас се не помиње.
Опис фрушкогорских манастира из 1753. године прави додатну забуну наводећи да је „Здатељ же јего св. кнез Лазар сербски“, односно наводи да је оснивач овог манастира кнез Лазар. Но, то је нетачан податак, јер се ктиторство Лазарево односило на други манастир у Србији, којем је издата оснивачка хрисовуља 1381. године.[1]
Манастирски игуман 1840. године био је Данил Петровић.
Иконостас је изрезбарио карловачки дуборезац Марко Вујатовић (1809-14), а позлатио га је Петар Чортановић. Најлепше су израђене Царске Двери и Богородичин трон. Сам иконостас по свом стилу јесте прелаз од барока ка класицизму.
У цркви је дуго са десне стране олтара, под самим престоним иконама, лежао кивот од кипариса (израђен 1826. године) у којем су почивале мошти кнеза Лазара. Мошти су морале да се у више наврата склањају из манастира. Тако су 1716. године због опасности од Турака боравиле једно време у Футогу. Поново 1848. године врднички монаси морају да склањају мошти, овај пут у страху од Мађара и то у Кленак. Но, ту су боравили тек три месеца и онда су поново враћене у Врдник. Почетком Другог светског рата поново су измештене из Врдника, овог пута у манастир Бешеново, где су се налазиле током 1941. и 1942. године и одакле су пренете у Београд. У склопу обележавања 600 година од Косовске битке 1989. године враћене су у Раваницу у Србију. Ипак, у манастиру постоји један комад моштију (кључна кост) и изложен је у стакленој посуди уграђеној у кивот.
DEUS TRAVEL DOO
Adresa: Železnička br. 46, NOVI SAD
Telefon: +381 (0) 21 210 10 77
Fax: +381 (0) 21 210 10 78
Mobilni: 069 189 98 89
E-mail: [email protected]
