Манастир Беочин са манастирском црквом посвећеном празнику Вазнесења Христовог, налази се на ободу Фрушке Горе у истоименом месту. Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима 1566-67. године, када је имао малу једнобродну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У Аустро-Турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. После Велике сеобе Срба, манастир су обновили избегли калуђери манастира Раче, између 1697-99. године. Исти монаси су 1708. саградили привремену цркву од дрвета. Познати су под именом Рачани.
По рушењу старе дрвене богомоље, данашња манастирска црква је изграђена 1732. и 1734., а троспратни звоник уз западну фасаду цркве саграђен је 1762. године. Била је то велика заслуга Обрада Радонића из Новог Сада, који је 1752. године утрошио 190 ф. за репарацију храма, а 1762. године дао још 2000 ф. за торањ црквени.[1] Манастирски конаци, који су грађени између 1728. и 1771. године, окружују цркву са јужне и западне стране. Велике прилоге су дали и други побожни Срби: Димитрије Димитријевић из Футога, Атанасије Булаћ из Черевића за покривање звоника са бакром. Велико звоно од осам центи купио је 1785. године Атанасије Томић из Илока, а средње звоно тешко 4,5 центи направили су грађани новосадски: Лазар Јовановић, Стефан Голубовић и Михаил Живановић.[2] Манастирски комплекс је потпуно обновљен 1893. године, а мање измене изведене су 1921. године.
Темпло манастирске цркве је резао 1757. године Павел, пасторак Павла Парића из Вршца. Иконостас у манастирској цркви сликали су Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић и Теодор Крачун, у шестој и седмој деценији 18. века. Њих је 1765. године ангажовао поменути ктитор Радонић, да осликају темпло за 200 холандских дуката.[3] Мајстори иконописци су се 1766. године „прерачунали“ мислећи да их је мало платио па су прекинули посао. Тек кад им је манастир понудио још 200 ф. наставили су рад, а Обрадов наследник Теодор Обрадовић је све платио. У непосредној близини манастира, истовремено кад и црква, сазидана је стара капела. Нова, данашња капела саграђена је 1905. године према пројекту Владимира Николића. У Другом светском рату, манастир је опустошен, али су грађевине остале неоштећене. Своје последње дана у Беочинском манастиру провео је српски песник Јован Грчић Миленко.
У непосредној близини манастира се налази клизиште које је почетком 2013. године оборило потпорни зид висине три метра из 18. века,[4] у лето 2013. подигнут је нови зид као заштита од одрона земље.[5]
У манастиру је сахрањен Свети епископ Варнава Настић, који је умро 12. новембра 1964. године у манастиру.
DEUS TRAVEL DOO
Adresa: Železnička br. 46, NOVI SAD
Telefon: +381 (0) 21 210 10 77
Fax: +381 (0) 21 210 10 78
Mobilni: 069 189 98 89
E-mail: [email protected]
