Manastir Vrdnik, poznat i kao Mala Ravanica, jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori. Godine 1811, na Vidovdan, kada je završena manastirska crkva, u nju su prenete mošti svetog kneza Lazara.

Osnivanje
Kao i kod većine fruškogorskih manastira prošlost manastira Ravanica u Vrdniku ostaje nejasna. Prvi podatak o njemu dolazi iz turskih dokumenata gde se u popisu iz 1566. godine navodi njegovo imanje i određuje suma od 3000 akči za njegov otkup. Monasi iz manastira nisu uspeli da sakupe potrebnu svotu pa su se, plašeći se turske osvete, razbežali na sve strane. Na svu sreću pojavio se jedan meštanin Kupinika (Kupinova) po imenu Pejo koji je isplatio Turcima traženi iznos.

Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka XVI veka. Budući da se ne zna vreme njegove gradnje to se još manje zna ko ga je sagradio. Sačuvane su pored Lazarove darovnice (koja se ne odnosi na taj manastir) i dve hrisovulje, koji se dali 1687. i 1702. godine knezovi Vlaški, Jovan i Šerban. Deo je to stare arhive, koju je ostavio patrijarh Arsenije Čarnojević za vreme velike seobe Srba.

Crkva i konaci su bili veoma primitivno građeni — od pletera i drveta koje je oblepljeno blatom. No, to je bilo dovoljno da manastir bude osposobljen za svoju svetu misiju u narednim vekovima. Kako su monasi iz Ravanice sa sobom doneli i sve one dragocenosti koje su uspeli da izvuku iz svoga manastira, posebno mošti kneza Lazara, to se i manastir u Vrdniku od toga doba počeo zvati Mala Ravanica.

U to vreme manastir je bio siromašan, pa su vrdnički monasi često putovali u Rusiju tražeći materijalnu pomoć. Ipak, vremenom, najviše zahvaljujući tome što su u njemu bile smeštene mošti kneza Lazara, manastir je primao sve više posetilaca, a i novčana pomoć je bila sve veća.

Po popisu fruškogorskih manastira iz 1753. godine vidi se da je crkva od kamena nazidana u znaku krsta, sa svodom od cigle i pokrivena šindrom od hrastovine. Bila je krečom okrečena (znači nije bila živopisana), a ni ikonostas se ne pominje.

Opis fruškogorskih manastira iz 1753. godine pravi dodatnu zabunu navodeći da je „Zdatelj že jego sv. knez Lazar serbski“, odnosno navodi da je osnivač ovog manastira knez Lazar. No, to je netačan podatak, jer se ktitorstvo Lazarevo odnosilo na drugi manastir u Srbiji, kojem je izdata osnivačka hrisovulja 1381. godine.[1]

Manastirski iguman 1840. godine bio je Danil Petrović.

Ikonostas je izrezbario karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene Carske Dveri i Bogorodičin tron. Sam ikonostas po svom stilu jeste prelaz od baroka ka klasicizmu.

U crkvi je dugo sa desne strane oltara, pod samim prestonim ikonama, ležao kivot od kiparisa (izrađen 1826. godine) u kojem su počivale mošti kneza Lazara. Mošti su morale da se u više navrata sklanjaju iz manastira. Tako su 1716. godine zbog opasnosti od Turaka boravile jedno vreme u Futogu. Ponovo 1848. godine vrdnički monasi moraju da sklanjaju mošti, ovaj put u strahu od Mađara i to u Klenak. No, tu su boravili tek tri meseca i onda su ponovo vraćene u Vrdnik. Početkom Drugog svetskog rata ponovo su izmeštene iz Vrdnika, ovog puta u manastir Bešenovo, gde su se nalazile tokom 1941. i 1942. godine i odakle su prenete u Beograd. U sklopu obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke 1989. godine vraćene su u Ravanicu u Srbiju. Ipak, u manastiru postoji jedan komad moštiju (ključna kost) i izložen je u staklenoj posudi ugrađenoj u kivot.

 

 

DEUS TRAVEL DOO 
Adresa: Železnička br. 46, NOVI SAD
Telefon: +381 (0) 21 210 10 77
Fax: +381 (0) 21 210 10 78

Mobilni: 069 189 98 89
E-mail: slovenijaterme@gmail.com